OrthodoxWiki:Српски/Сава српски

Свети отац Сава Први архиепископ српски је најважнији светитељ Српске Православне Цркве. Успомену на њега Црква прославља 14./27. јануара. Бугарска Православна Црква га молитвено прославља 12. јануара.

Живот

Сава је рођен, као Растко син Стефана Немање, српског великог жупана и Ане. Сава је на крштењу добио име Растко. Не зна се тачно година његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175.). Као младић побегао је у Свету Гору, вјероватно 1190. Принц Растко је дао монашке завјете у руском манастиру Св. Пантелејмона (Стари Русик). Касније је прешао у Ватопед, један од грчких Манастира.

Његов отац се одрекао престола на Благовести 1195. и замонашио се у Студеници, узевши монашко име Симеон. Две године касније Симеон се придружује у Ватопеду. Два српска монаха обилазе Свету гору и дају велике прилоге свим манастирима. Многи манастири су их прогласили за друге ктиторе. Њих двојица су заједно основали манастир Хиландар на Светој Гори вјероватно 1198. Византијски цар Алексије III Анђео издао им је хрисовуљу. Свети Симеон је ускоро умро у новом Манастиру 13. фебруара 1199. Ускоро је канонизован као преподобни Симеон мироточиви.

Послије очеве смрти Сава се повлачи у испосницу у Кареји, коју је сам изградио 1199 године. Тамо је написао Карејски и Хиландарски типик. Карејски типик је уклесан на каменом зиду у испосници. Сава је остао на Светој Гори до 1207.

Било је много разлога због којих је Светитељ одлучио да напусти вољену Свету Гору. Света гора се 1204. нашла под латинском влашћу и на њене житеље је вршен константни притисак да прихвате унију са Папом. У Србији је бјеснио рат међу Савином браћом Стефаном и Вуканом. Вукан незадовољан што је , иако најстарији, остао без трона побунио се против великог жупана Стефана. Вукана су помагали Папа и Мађари, а Стефана Бугари. Сава је понио мошти свог великог Оца и над њима измирио завађенз браћу. позвао их је у Студеницу, очеву задужбину и измирио их над моштиа, послије заупокојене литургује. По повратку у Србију Сава је именован за сттуденичког архимандрита. Он је написао типик и за овај манастир.

Архиепископ

Посвећење

После скоро две године моитве и планирања у тишини Свете Горе, Сава је укрцао у са неколико одабраних монаха отпутоваовиз у Никеју гдје су живели Православни патријарх васељенски Манојло Сарантен и византијски цар Теодор Ласкарис. У Цариграду су тада владали латински цар и римокатолички патријарх. Цар и патријарх су се јако обрадовали што ће видети Саву краљевића монаха, о коме су много слушали.

Сава им је изложио напоре свог оца и брата да сачувају православље у Србији, од насртаја Рима и богумилских јеретика. Према томе, хитно је и важно, ојачати и охрабрити Српску цркву, дајући јој сопственог архиепископа. Само добро организована оснажена Српска црква, била би у стању да такође снажно помогне нормализовање стања у Бугарској цркви, која је тада била нажалост потчињена римокатолицизму.Цар и патријарх су радо прихватили његов предлог као врло разуман и хитан. Затражили су од Саве да предложи српског архиепископа. Сава је узалуд предлагао своје пратиоце, али Цар и патријарх су жељели да виде једино њега на трону српског архиепископа. Сава је успио и да добије право да у будућности српски архиепископ треба да буде биран одсрпских епископа, дакле пуну аутокефалност.

И тако је васељенски патријарх Манојло, уз саслужење грчких епископа и многобројног грчког и српског свештењства и ђакона, а у присуству цара Теодора и његових цивилних и војних великодостојника, хиротонисао архимандрита Саву Немањића за првог српског архиепископа. Ово је било на дан Светог Николаја архиепископа Мириликијског, 6. децембра 1219. Патријарх је издао Сави грамату, у којој пише:

"Ја, Манојло, васељенски патријарх града Константинопоља, новог Рима, у име Господа нашега Исуса Христа, посветио сам Саву, Архиепископа свих српских земаља, и дао му у име Божје власт да посвећује епископе, свештенике и ђаконе на територији његове земље; да веже и опрашта грехе људи и да учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа. Према томе, сви ви православни хришћани слушајте њега, као што сте слушали мене."

Организација српске цркве

Новопосвећени архиепископ отпутовао је бродом у Солун, гдје је посјетио манастир Филокал. Тамо је заједно са другима , превео Номоканон Св. Фотија, са грчког на српскословенски. Ова књига названа касније Крмчија не садржи само, канонске одредбе, укључујући одлуке васељенсјих сабора, са тумачењима грчких средњовијековних канониста већ и многобројне одјељке из дјела Отаца Цркве и уредби византијски царева још од Јустинијана.

По повратку из ходочашћа у Јерусалим, пролазио је кроз Бугарску. Ту је преминуо 14. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана пренео његове мошти из Трнова у манастиру Милешеви.

Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и однео у Београд и спалио их на Врачару 27. априла 1594. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву.

Као светитељ празнује се 27. јануара, или 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.

По народном предању, пре спаљивања мошти, спасена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља.

Књижевни рад светог Саве

Књижевни рад св. Саве намењен је организацији манастира. У типику студеничком описао je живот ктитора тога манастира, свога оца Стефана Немање, у монаштву названог Симеона (касније свети Симеон Мироточиви). Житије св. Симеона је најважније Савино дело. Световни живот Немањин описан је кратко, а монашки са више детаља. Под утицајем ове биографије развио се потпуно самосталан књижевни род житија српских владалаца и архиепископа.

Template:Низ Сава српски